GGPOKER

Slede?a pri?a je potpuno izmišljena, sastavljena spajanjem razli?itih mitova, šaputanja i glasina koje godinama kruže poker klubovima, turnirima i mra?nim delovima interneta. Namenjena je zabavi, nijedan njen deo ne treba shvatati kao ?injenicu. Ali, kao i kod svake dobre legende, jedan njen mali deo ?e vas možda naterati da se zapitate: šta ako…

Fantom iz Las Vegasa

Postoji pri?a koju ?ete ?uti ako dovoljno dugo sedite u zadnjim sobama Vegasa: ne od profesionalaca za televizijskim stolovima, ve? od dilera, menadžera sale i starih lisaca koji su videli previše da bi se smejali neobjašnjivom.

Zovu ga Fantom.

Niko ne zna ta?no kada se prvi put pojavio. Neki kažu da prvi izveštaji datiraju još iz kasnih 70-ih, odmah nakon požara koji je uništio deo starog kazina u centru. Drugi se kunu da je to bilo kasnije, negde sredinom 2000-ih, kada je poker doživeo procvat i amateri su preplavili stolove, opijeni snovima o lakoj zaradi.

Legenda uvek sledi isti obrazac.

Igra u keš formatu je u toku. Diskretna, ne prikazuje se na televiziji. Možda $2/$5, možda ve?e uloge, ali uvek dovoljno ozbiljna da bude važna. Mesto se osloba?a.
Diler ga najavi jednom.
Zatim drugi put.
Pa i tre?i put.

I baš kad za stolom krene šapat o zatvaranju mesta, on se pojavljuje.
Ne dolazi, ve? seda.Kao da je oduvek bio tu. Kao da ste ga, nekako, ve? videli kraji?kom oka.

Niko ne može da se seti kako ta?no izgleda. Opis varira: sredove?an ?ovek u staromodnom trodelnom odelu; mršav momak sa kapulja?om stegnutom do vrha; sedokosi gospodin sa ogledalskim nao?arima, ?ak i u zatvorenom. Nekad kažu da blago miriše na dim cigare. Drugi put, ose?a se suv, prašnjav miris, kao stari tepih pod neonskim svetlom.

Ono što se nikad ne menja jeste njegov stil igre.

Uvek kupi ?ipove za ta?no $777.
Ni više, ni manje.
Bez obzira na blindove.
Uvek keš. Istrošene, izbledele nov?anice.

Od trenutka kada plati blind, nešto se menja za stolom.
Vazduh postaje teži. Karte su hladnije u ruci. Uobi?ajena pri?a, šale, jadikovke o lošim rukama, taj opušteni ritam žive igre… sve to polako nestaje, a da niko ne primeti. I tada on po?inje da pobe?uje.

Ne divlje. Ne brutalno.
Ve? precizno.

On odustaje od ruku koje bi donele male potove, samo da bi uništio one velike. On skriva jake ruke kada bi trebalo da podiže uloge. On munjevito odustaje kad neko napravi potez — kao da ve? zna ishod. Toliko je vešt da izgleda kao da su za njega karte ve? bile podeljene, okrenute i pokazane.

Igra?i pucaju i tiltaju a da toga nisu ni svesni. Rebuy-i se gomilaju. Razgovor se gubi, ostaje samo zvuk ?ipova kako klize ka njegovoj gomili.

I kad ta?no osvoji $7,777… on odlazi.

Bez pozdrava. Bez zamene ?ipova. Bez pakovanja ?ipova.Jednostavno… više nije tu.

Pitajte bilo koga ko tvrdi da ga je video, i re?i ?e vam isto: jednog trenutka, slaže vaše poslednje nov?anice sa blagim, znala?kim osmehom.
Slede?eg, stolica je prazna, lagano se njiše unazad, kao da je neko upravo ustao.

Ponekad, kada neko pokuša da unov?i ?ipove, blagajnik zastane, namršti se i pita odakle mu te stare serije nov?anica, koje se ne štampaju ve? ?etrdeset ili pedeset godina. Taj neko bi pokazao na ?oveka za stolom, ali bi menadžer sale samo nehajno rekao da je to mesto, prazno. I jeste. Samo igra?i za tim stolom mogu da ga vide.

A ako ta osoba insistira da unov?i ?ipove, nešto ?e se uvek desiti, što ?e ga neminovno vratiti za sto. Sve dok stranac ne osvoji 7.777. Tada nestaje.

Samo prazna stolica.
Samo nesre?an sto.

I gomila se?anja koje bi igra?ima bilo bolje da zaborave.