GGPOKER

Urbane legende u pokeru obi?no nastaju iz neverovatnih blefova, nemogu?ih ?itanja ili onog jednog tipa koji ima više sre?e nego što bi matematika razumno dozvolila. Ali me?u redovnim igra?ima visokih uloga postoji još ?udnija pri?a koja se šapu?e svakog decembra, ona koja balansira izme?u prazni?ne radosti i natprirodnog. Zovu je „Igra? u Dedamrazovom kostimu“.

Crveno odelo u najve?oj partiji u gradu

Dogodilo se u jednom od onih privatnih poker klubova gde ve? minimalni buy-in eliminiše neozbiljne. Mesto gde osoblje nosi rukavice, žetoni zvu?e teže, a igra?i se retko smeju.

Te ve?eri, me?utim, cela prostorija se zaledila kada su se vrata otvorila i unutra ušao ?ovek u potpunom kostimu Deda Mraza. Crveno odelo, bela brada, ?izme ugla?ane kao opsidijan. Hodao je sporo i samouvereno, a zatim glasno, toplo izgovorio:

„Ho, ho, ho! Sre?no deljenje, gospodo!“

Za stolom su se razmenili pogledi, napola zabavljeni, napola uvre?eni. Ali on je bez oklevanja uplatio. Gotovina. Visoki ulozi, u kešu! Kada je seo, delilac je promešao karte, i atmosfera u celoj prostoriji se nekako promenila – svi su to osetili. Sto je pokušao da zadrži ozbiljno lice i… nije uspeo.

Vesela ?itanja, savršeni callovi

Stigla je prva ruka, a s njom i prvo iznena?enje. Deda Mraz je momentalno callovao veliki blef na riveru, uz osmeh:

„Ma daj… hvala na poklonu!“

Igra?i su se nasmejali… dok nisu videli karte. Bio je u pravu. Odigrao je savršen hero call.

U drugoj ruci je rano foldovao, blago rekavši:

„Ho ho ho… strpljenje je vrlina!“

A flop je došao ta?no onako kako bi ga stackovao. Savršen fold.

Do tre?e ruke, value-betovao je jednog igra?a toliko precizno da je nesre?nik morao u šetnju po prostoriji da bi došao do daha. Ruku za rukom, stranac u crvenom je prelazio iz savršenog ?itanja u savršen hero call pa u savršen fold. Nije bio preterano agresivan, niti pasivno tight. Bio je jednostavno ta?an… jezivo, bez napora ta?an.

?ak su i profesionalci po?eli nelagodno da se meškolje na stolicama.

„Je l’ to… sre?a?“ šapnuo je neko. „Ne“, promrmljao je drugi. „To je nešto drugo.“

Pitanje i oproštaj

Satima kasnije, Deda Mraz je još jednom povukao uredan pot, sa osmehom toliko toplim da je poraz manje boleo.

Na kraju, jedan od redovnih igra?a, neko ko je bio duboko poštovan za tim stolom, nagnuo se napred i postavio pitanje koje je svima bilo na umu:

„U redu… ozbiljno. Kako si ovoliko dobar?“

?ovek u crvenom je namignuo, sa jednim nestašnim sjajem iza nao?ara sa ži?anim okvirom. „Ah, ja samo znam ko je nevaljao… a ko dobar.“

Ustao je. Unov?io žetone. Krenuo ka vratima, dok su mu ?izme tiho odzvanjale po elegantnom podu kluba.

Nestanak u no?i

Konobar je primetio da mu je iz džepa ispala maramica. Fini vez, duboka grimizna boja, obrubljena zlatnim koncem. Brzo ju je podigao i potr?ao za ?ovekom: „Gospodine! Ispalo vam je…“

Otvorio je vrata. Nikoga.

Samo hladan vazduh koji se kovitlao napolju, kao da je sama no? progutala ?oveka. Iznad krovova, na trenutak, konobar bi se zakleo da je video siluete kako klize mra?nim nebom. Irvase. Sanke. Ili je to možda bio samo trik umornih o?iju.

Ponovo je pogledao maramicu. Mirisala je blago, nemogu?e, na pe?ene kestene i svež panettone.

I od te no?i nadalje, svakog decembra, igra?i u tom klubu se zaklinju da prostorija deluje… posmatrano. Ne od ne?eg opasnog. Ve? od… presude? Tokom celog meseca, svaka poker partija je misteriozno veselija, a niko ne zna zašto.